Monday, July 23, 2012

Враћа се Џаја !?


Оčekuje se da se u najskorije vreme Dragan Džajić vrati u Crvenu zvezdu. Jedina prepreka koja je sve vreme postojala sudski proces koji se bliži kraju.
U razgovoru za dnevni list „Informer“ Džajić je izjavio da je spreman da se vrati na čelo Crvene zvezde:
„Trebalo bi da ovih dana okončamo sudski spor koji se vodi protiv mene. Siguran sam da će presuda biti u moju korist jer imam papire koji to potvrđuju. Tek posle toga mogu da razmišljam o dolasku u Crvenu zvezdu. Zasad nije ni fer da pričam o tome zbog ljudi koji su trenutno na funkcijama u klubu. Nema potrebe da dokazujem koliko volim Zvezdu, nisam od onih koji govore o tome. Moja dela govore za mene, a 40 godina provedenih u klubu dovoljan su dokaz moje ljubavi. Čekam da se okonča proces i to me trenutno okupira. Kad se to završi, ako me i dalje budu želeli i podržavali, nemam ništa protiv da se vratim u Zvezdu. Moći ćemo tada da razgovaramo i o funkcijama.“ - rekao je Džajić i dodao da mu prija podrška Aleksandra Vučića i Vladana Lukića, kao i da očekuje prolaz u treće kolo Lige Evrope:
„Mnogo mi prija njihova podrška. Opšte je poznato da Zvezda ima više navijača nego što će ih svi ostali klubovi u Srbiji ikad imati – zajedno. Počastvovan sam što me i dalje žele u Zvezdi. Proći će Zvezda u naredno kolo, to nije sporno, ali onakva igra košta živaca. Prvo poluvreme bilo je brilijantno, međutim, drugo je unosilo nervozu. Ide Zvezda dalje, samo ne bi smela onako da nervira navijače.

Корида



Корида са Детелинаре је навијачка група фудбалског клуба Нови Сад,а настала је под тим називом 1990. године.Наравно навијачи Новог Сада су постојали и пре тога периода,али под различитим називима.У време СФРЈ називали су их Канаринци по жутим дресовима фудбалског клуба,а како се кренуло са формирањем навиачких група широм старе Југославије тако је настала и навијачка група Канарис(Енглески назив за канаринце),као и навијачка група Савагес(дивљаци),али о томе времену не могу да пишем,јер нисам директни учесник тих догађаја пошто немам поуздане информације о томе периоду.Корида су направили момци 7 и 8 разреда основне школе светозар Марковић Тоза,уз братску помоћ момака исте генерације основне школе Доситеј Обрадовић у јесен 1990.Могу да кажем да нашу навијачку свест буде шампионска титула ФК Војводине и фудбалски успеси Црвене Звезде у Европи и наравно Партизана као наших највећих клубова,али главни узрок нашег освешћивања долази са Лимана.Иницијална каписла за нас је било гостовање ФК Кабел у сезони 1990-1991.а на Детелинари.У наш крај тада долази навијачка група Којоти у великом броју.Они су дошли у великом броју од око 200 људи,за то време једна права навијачка група са лепим заставама,бројношћу,песмама и пиротехником којој би и многе садашње групе позавиделе.То у нама буди искрену мржњу према Лиманцима(богаташки крај Новог Сада),наспрам наше радничке Детелинаре.Почињемо да будемо редовни на утакмицама Новог Сада и у договору долазимо до имена Корида,иако је то била само једна од идеја,неколико навијача прави нашу прву заставу на којој је писало Корида и то име остаје прихваћено до данас.Група лагано расте,настају неке песме и пале се прве бакље и остала пиротехника,а креће се и са првим гостовањима.Као млада група своје прве кораке на омасовљењу групе чинимо на пролеће 1991. када одлазимо на Лиман на узвратну утакмицу против ФК Кабела.на Лиман одлази преко 200 Детелинараца где доживљавамо прву навијачку бламажу,али и прву навијачку тучу.Неискусно нам Којоти прелећу терен и узимају нам нову заставу,до краја смо дрвене трибине стадиона потпуно изломили,а на Лиману се дешава на десетине туча,а мржња Детелинара-Лиман је заувек потпаљена.У наредним годинама све им је наплаћено са великом каматом,јер је генерација која је стасавала на Детелинари постала је буквално нај јача у граду и то по сваком питање.Лиманци су на сваком кораку пребијани(кафићи,дискотеке и друга дешавање.Сваки следећи сусрети Кориде и Којота завршен је убедљивом доминацијом Кориде.Коначно наше ривалство је завршено априла 2000. године када им на Лиману цепамо све заставе које су имали,а које су изгубили када су последњи пут дошли на Детелинару.Од њих остаде само песма:Бацићу бомбу коју Ја имам срушићу Кабел срушићу Лиман.Почетак је био тежак,а иза нас је 18. година верности клубу и крају,а ми и даље остајемо уз њега у сваком тренутку,а јесењи део сезоне 2007-2008. показује да Детелинара има велики навијачки потенцијал и да ће у будућности сви морати озбиљно да рачунају на нас јер :МИ СМО КОРИДА ИЗ ГРАДА ЖИТА БОЛИ НАС КИТА;ЈЕР СМО ЕЛИТА.Не може се писати о Кориди,а да се не пише у контексту са нашим крајем Детелинаром.Тешко је навијачима других клубова објаснити ко смо у ствари ми.Многи кажу да смо Гробари и Цигани са Детелинаре и да Корида у ствари не постоји,јер они не разумеју да нас све у групу Корида уједињује наш крај Детелинара који нам је највећа светиња.описати Детелинару у пра речи је заиста тешко,али покушаћу да вам дочарам како је то некада итгледало.Поред нашег краја са налази индустријска зона која је некада хранила већину Детелинараца ,a крај је био сав рурални у кућама уз изузетак пар зграда на старој Детелини и авијацији где се налази и тзв градић Пејтон,а одма поред се налази права мочвара.Мрачнији крај не можете замислити,са гомилом најцрњих кафана(Колубара,Плаво јутро,Слобода,Пилот,Раднички),алкосима,будалама и криминалцима,а између старе и нове Детелинаре налази се најцрњи парк са топланом у средини.Крај је потпуно заслужено носио адимак Бронкс.Наши очеви су заслужено бранили част наше Детелинаре и по њима наш крај заувек стиче педигре зајебаног краја.Године су пролазиле и ништа се није померало са мртве тачке једино је мало никла нова Детелинара,а за младе генерације једна забава коју могу јефтино да конзумирају био је фудбал и криминал.Нове генерације прве прилике за доказивање нашег краја имају 1989. године у масовној вишедневној туче између Новог Насеља и Детелинаре.Стотине људи учествује у масовним тучама у којима има и мртвих.Данашње време се потпуно разликује од оног тамо јер сви клинци тада су били упућени на фудбал,а цео крај је упућен на ФК Нови Сад,а данас не можеш да видиш дете на улици са лоптом.А некада је 90 посто омалдине тренирало фудбал у Новом Саду тако да смо сви били упућени на наш клуб још од малена.Нажалост Фк Нови Сад никада у задњих 40 година није ушао у прву елитну лигу,у највећој мери због лоповске управе која то није хтела,јер боље лове у мутном у нижим лигама.Верујем да икада уђемо на највиши ранг да би Нови Сад имао једну од највернијих публика у Србији,јер би сви Детелинарци стали у Нови Сад и навијали свим срцем за њега.О Кориди се не може писати да се не а да се не објасни феномен Детелинаре Постоји књига о Новом Саду која је дељена по неким школама,која говори о деловима града,њиховим специфичностима и основним карактеристикама.Сваки део познат је по нечему,а прва ствар везана за наш крај је тај да је био познат по тучама.Раднички је крај изникао на пољима детелине и чувен је по својим зајебаним ликовима који су како се наводи у књизи бранили девојкама из свог краја да се забављају са момцима из других крајева града,а сваки покушај је сурово кажњаван.Задња генерација која је неговала ту традицију била је 1981. године када се десила чувена туча код кафане Мексико,где је како се наводи неколико људи погинуло.Детелинара је у том периоду добила надимак дивљи запад.Већ споменута туча са Новим Насељем је трајал 3 дана,а завршила се тако што је буквално цела Детелинара упала на Ново Насеље и разјурила противнике,који нису били нимало наивни играчи.Тада стасава одлична екипа од неког 73. годишта којом се временом прикључује млађе генерације закључно са 81.годиштем,а то чини и гро екипе која прати ФК Нови Сад,а краси их велика срчаност,слога и бројност.Млађи момци крећу да бодре Нови Сад и бележе прва гостовања(Брчко,Шабац,Лозница) и ту се стичу прва навијачка искуства.Забава те екипе је радним данима пресретање људи по крају,тражење пасоша и на крају пребијања,а викендеом групни одласци у град и изазивање разних нереда по граду.Иѕ тога периода се памте изласци на Ђаву која иако је на другом крају града буде потпуно окупирана од Детелинараца.Због тога смо један викенд упали полицији у очи када је безуспешно покушала да спречи 200 људи са Детелинаре да пређу мост и оду на Ђаву.Због свега тога су људи избегавали наш крај у великом луку,макар то људима одужило пут кући у повратку из града ипак су и наше генерације биле део тог Бронкса са почетка деведесетих година.Крај се ускоро претвара у прави гето где више нико са стране не долази,а момци се у недостатку друге забаве организују и упадају у друге делове града жељни туче.У томе периоду је на Грбавици била једна велика туча иза које је остало згариште од 9. аутомобила.Памти се и туча на Дневниковом турниру у малом фудбалу где је екипа са Детелинаре,а саставаљена од нај јачих ликова из краја поражена од екипе са Лимана.После утакмице момци са Лимана бивају претучени,заједно са сваким ко се нашао на путу екипи.Пошто се туча десила на паркингу оштећено је доста возила која су се ту затекла,а та слика је изашла у свим новинама.О оваквим догађајима би се могло данима причати ипак да се још разјасни Детелинара се дели на стару и нову,а под стару спада и авијација или у сленгу курвеће острво због девојака слабијег морала којих има пуно у том крају.На новој су углавном дођоши и мирнји народ,а стара је радничка класа са тоталном другим менталитетом јер је већина проблематична.Последњих година наш крај није сенка оног старог,неки су се одлаи пороцима,неки више нису међу живима,добар де је у затвору.Све је остало на млађима који су ипак врло перспективни,а будућност је пред њима,они су у граду стекли свој реноме и на добром су путу да врате крај на стазе старе славе, цео град их зна као Детелинара Фамилија.

Авети


Авети

Navijacka grupa Aveti - FK Zeleznicar osnovana je pred kraj sezone 02/03, na utakmici Zeleznicar - Buducnost Savino Selo. Sacinjavaju je pretezno momci iz PK (ulica Pariske Komune sa okolinom), dela NS koji je najblizi Zeljinom igralistu, iako ima i sve vise momaka iz drugih delova grada. Ekipa je 100% mladja, sto ne znaci i 100% neiskusna. U prvoj sezoni,03/04 Zelja se takmicio u Drugoj Vojvodjanskoj ligi - zapad (5. rang takmicenja). U takvoj navijacki neatraktivnoj, "seoskoj" ligi, grupa nije imala mnogo prostora za napredak, pa je u prosloj sezoni bilo mnogo uspona i padova. Ipak, najvaznije je da se grupa odrzala, i da se stvorio kostur grupe od nekih 15-20 redovnih clanova, uz jos momaka koji ponekad dodju na tekme. Sto se tice marketinga grupe, za sada imamo samo jednu vrstu majica, ali planovi za period koji predstoji su mnogo veci. Takodje imamo i nekoliko veoma lepih transparenata. Pirotehniku smo u protekloj sezoni koristili gotovo na svim tekmama na kojima smo bili, ali nikad u vecoj razmeri, sto takodje nameravamo da ispravimo. Mozda je najveci problem grupe to sto se u potpunosti sami finansiramo, a ima nas relativno malo. Ipak, nekako smo uspeli da "izguramo" ovu prvu, najtezu sezonu. Zelja se plasirao u visi rang takmicenja, jedinstvenu Vojvodjansku ligu, koja je nesto atraktivnija od ove prethodne, jer bi pored nas tu trebalo da bude  jos nekoliko ozbiljnih ekipa.Da li je to tako,i koliko mozemo da se poredimo sa eventualnim drugim grupama pokazace vreme.Sve u svemu,vernost Zelji ce i ove sezone biti nasa glavna obaveza,pa makar gostovali po svinjicima i kokosinjcima svaku tekmu.Jebote,kakav zakljucak... :)

Aveti - FK Zeleznicar

Индијанци Петровград

Organizovano navijanje na utakmicama F.K. Proleter datira iz druge polovine osamde- setih. Grupa od pedesetak mladica bodrilo je uglavnom kod kuce tadasnjeg stabilnog drugoligasa, mada su se ne tako retko i na gostovanjima ovdasnjeg fudbalskog kluba mogla cuti skandiranja poput ,, Napred Proleter ” , ,,Crveno - beli ”…
   Ideja o stvaranju nove navijacke grupe na prostorima tadasnje drzave ostvarena je 13.01.1989. kada je odluceno da dodje do ujedinjenja mladica iz svih delova grada. Grupa je dobila ime ,, INDIANS ” koje je ubrzo bilo promenjeno u srpsko ime ,, INDIJANCI PETROVGRAD ”.
   Vec u prvim mesecima broj clanova drasticno raste tako da se na nekim vaznijim utakmicama u samom kopu nalazilo i preko 250 ljudi. Organizovanost grupe je svakim danom bila sve bolja. Prave se veoma lepi transparenti ( mnoge grupe govore da INDI- JANCI imaju najlepse transparente u drzavi ), barjaci, a pocetkom devedesetih grupa nabavlja i nekoliko bubnjeva. Sve cese se prave pirotehnicki spektakli, a gostovanja grupe su sve uestalija. Uz veliku pomoc navijaca F.K. Proleter ulazi u prvu ligu u kojoj se i danas nalazi.
   Posebnu pricu predstavlja navijanje na utakmicama rukometnog kluba. Gotovo sva stampa u drzavi INDIJANCE proglasava najboljom navijackom grupom u zatvorenim prostorima ( sportskim dvoranama, halama…), a kako sami igraci kazu INDIJANCI su naj vise doprineli da se R.K. Proleter domogne finala kupa evropskih sampiona i zvanja vise sampiona evrope.
   Rat koji je zavladao na prostorima bivse SFRJ imao je odjeka i na brojnost i organizaciju navijaca u Zrenjaninu. Mnogi pripadnici grupe odlaze na rati{te, a mali broj onih ko- je su se sa njega vratili se odlucio za povratak na stadion.
   Godine 1993. Grupa menja ime u ULTRA BANAT PETROVGRAD, a samim tim u okviru ove grupe pocinju da deluju pored standardnih ,, Dripaca ” jos nekoliko podgrupa ( Bastards, Julci, Nutters, Skandal…). Odlazi se na gostovanja, ali ona nisu tako brojna i uestala kao nekad. Bolju organizaciju grupe u to vreme koila je uprava kako fudbalskog tako i rukometnog kluba, ali i pored toga grupa uglavnom redovno posecuje sve sportske objekte gde igra Proleter.
   U januaru 1999. Odrzava se sastanak vienijih ljudi grupe i odlucuje se da se grupi vrati staro ime INDIJANCI PETROVGRAD. Na utakmici protiv Zeleznika proslavlja se desetogodisnjica grupe. Grupa trenutno broji oko 200 registrovanih clanova, mada broj nost na vecim utakmicama dostize cifru i do 400 navijaca.
    Planovi za buducnost vezani su za omasovljavanje navijackog pokreta u nasem gradu, tako da ce se pomocu clanarine kupovati jos bolji i u jos vec im koliinama navijacki materijal a samim tim ce i atmosfera biti na utakmicama jos bolja.